Istraživači Sahađ Samadi meditacije sa katedere pshijatrije Western University osvojili su najviše priznanje na 17. Svetskom kongresu pshijatara u Berlinu

Meditacija Sahađ Samadi, nenaporna tehnika meditacije koja vuče korene iz drevne indijske tradicije, bila je predstavljena od strane istraživača, ne samo kao način da se smanje simptomi depresije, već i da značajno poboljšaju varijabilnost srčanog ritma, sugerišući potencijalne dugotrajne dobrobiti na zdravlje srca.

Berlin, 23. oktobar: Istraživanje o efektima meditacije Sahađ Samadi na kardiovaskularno zdravlje i kliničku depresiju je nagrađeno kao najbolja poster prezentacija u konkurenciji od preko 900 prezentacija na 17. godišnjoj Svetskoj psihijatrijskoj konferenciji, koja je održana od 8. do 12, oktobra 2017. u Berlinu, Nemačka.

Ovo nasumično kontrolisano istraživanje pokazalo je upečatljive blagotvorne efekte meditacije Sahađ Samadi, koja pripada kategoriji automatske samotranscendirajuće meditacije (ASTM), u ublažavanju kliničke depresije. Dok je konvencionalni tretman doveo do 10% remisije (ili olakšanja), dodajući meditaciju Sahaj Samadhi režimima lečenja pacijenata podstakao je remisiju za 53%, povećanje od 500%!

Dalje, varijabilnost visoke srčane frekvencije, koja je ključni faktor povezan sa dugoročnim zdravljem srca, i ohrabrujući pokazatelj dugog života, takođe je bila poboljšana.

Opšta istraživanja o meditaciji

Stotine naučnih istraživanja na različitim institutima širom sveta dokumentovalo je da meditacija u značajnoj meri smanjuje stres, depresiju i anksioznost. Ali, meditacija Sahađ Samadi je mnogo više od puke alatke za upravljanje stresom. Nedavna istraživanj takođe pokazuju meditacija za vrlo kratko vreme omogućava da se postane srećan, opušten i produktivan.

Povećana funkcija mozga

Istraživanje na Univerzitetu Visconsin pokazale su da iskusni meditatnti imaju mnogo veći nivo moždane aktivnosti u delu mozga koji obrađuje pozitivne emocije, i manje aktivnosti u oblastima povezanim sa anksioznošću, depresijom i drugim negativnim emocijama.

Istraživanja na UCLA-i, dalje, sugerišu da meditacija zapravo povećava veličinu moždane regije koja je povezana sa pozitivnim emocijama. U jednoj nedavnoj studiji (Hozel et al., 2011), učesnicima je izvršeno skeniranje mozga pre nego što su naučili da meditiraju i, ponovo, osam nedelja kasnije kada su već naučili da meditiraju. Rezultati su pokazali da je nakon samo osam nedelja veličina mozga u hipokampusu, (područje povezano sa učenjem i pamćenjem), pokazao značajno povećanje.

Ovaj nalaz je takođe potvrđen u studiji citiranoj u članku o meditaciji u januarskom časopisu TIME iz januara 2006. godine, koji kaže: „Jedna nedavna studija pronašla je dokaze da je svakodnevno vežbanje meditacije zadebljalo delove moždane kore koji su odgovorni za donošenje odluka, pažnja i pamćenje.

Konačno, u studijama objavljenim u časopisu Perceptual Motor Skills (39: 1031–1034, 1974) i Journal of Academi of Management (17: 362–368, 1974) pronađeno je da meditanti pokazuju:

  • Veći IQ i poboljšani akademski učinak
  • Tačnija percepcija
  • Poboljšana kreativnost i rešavanje problema
  • Poboljšani fokus i memorija
  • Poboljšano zadovoljstvo poslom i radnim učinkom
  • Brže vreme reakcije, povećana energija i izdržljivost i poboljšane atletske performanse

Smanjuje stres

Desetak studija je pokazalo da meditacija može značajno da smanji nivo kortizola u krvi - koji je glavni hormon stresa kod ljudi. To je očigledno i kod potpuno novih meditanata. Ovo bi moglo objasniti i zašto meditanti navode da se, ne samo, osećaju bolje, već su i znatno zdraviji, jer se zna da stres uzrokuje ili pogoršava 80% svih bolesti. Dodatna istraživanja pokazala su da meditanti doživljavaju

  • Uravnoteženiju funkciju hormona
  • Poboljšano funkcionisanje imunološkog sistema
  • Poboljšano funkcionisanje kardiovaskularnog sistema, uključujući niži krvni pritisak i nivo holesterola

Uticaj kratkotrajnog treninga meditacije na fiziološke promene pre i posle stresa. (Effects of short-term meditation training on physiological changes before and after stress. Tang Y et al. Proceedings of the National Academy of Sciences, 2007)

Bolje zdravlje

Istraživanje objavljeno The Journal of Psychosomatic Medicine pokazuje da u periodu preko 5 godina, meditanti imaju smanjenje sledećih sitaucija:

  • Slučajevi raka smanjeni za 55%
  • Kardiovaskularni slučajevi za 88%
  • Prijem u bolnicu za 55% i
  • Ukupni medicinski troškovi za 67%

Izvor: Psychosomatic Medicine, Vol 49, Issue 5 493-507, 1987

Dodatna studija objavljena je u Journal of Psichosomatic Medicine daje zaključak da meditacija proizvodi trajne pozitivne promene u funkciji imunološkog sistema i da, čak, usporava napredovanje HIV-a.

Istraživači iz Medicinskog centra Univerziteta Vake Forest objavili su studiju koja meri fizičke efekte meditacije na bol. Dr Fadel Zeidan, vodeći autor studije, kaže: „Ovo je prva studija koja je pokazala da… vežbanje meditacije može dramatično da umanji, kako iskustvo bola, tako i aktivaciju dela mozga povezanog sa bolom. Zapravo, meditacija je proizvela veće smanjenje bola čak i od morfijuma ili drugih lekova za ublažavanje bolova kod nekih ispitanika."

Poboljšani učinak

Studije objavljene u časopisu Academi of Management Journal, Journal of Perceptions Motor Skills i drugde izveštavaju da je meditacija dala sledeće rezultate:

  • Povećan IQ
  • Poboljšani rezultati akademskih studija
  • Preciznije opažanje
  • Povećana kreativnost i sposobnost rešavanja problema
  • Bolji fokus i pamćenje
  • Veće zadovoljstvo poslom i učinak na poslu

Daljnje studije o meditantima, kako je objavljeno u Journal of Neuroscience u aprilu 2011, pokazale su da meditacija poboljšava:

  • Vreme reakcije
  • Nivoe energije
  • Izdržljivost
  • Atletski učinak

Kvalitet života i dugovečnost

Studija u časopisu "The Journal of Personality and Social Psychology" pokazala je (ili utvrdila) da su meditanti pokazali povećanu dugovečnost i bolji kvalitet života.

Povećana dugovečnost

Istraživači su, takođe, pronašli da meditanti pokazuju:

  • Bolje mentalno funkcionisanje
  • Više energije
  • Osećaju se mlađim
  • Manje oboljevaju
  • Smanjenu bolničku i medicinsku negu
  • Povećanu dugovečnost

Pored toga, the Journal of Alternative & Complementary Medicine saopštio je da je u 8-nedeljnom istraživanju meditacije kod pacijenata sa gubitkom pamćenja meditacija bila povezana sa pozitivnim promenama raspoloženja i smanjenom anksioznošću. (Moss et al., Journal of Alternative & Complementar Medicine, 2012)

Konačno, The Journal of Aging, Neuropsychology, and Cognition izvestio je da su dugoročni meditanti stariji od 55 godina imali bolju pažnju, pamćenje i budnost od onih iz kontrolne grupe. (Prakash et al., Aging, Neuropsychology, and Cognition, 2011)

Mentalno zdravlje i emocionalno blagostanje

Tests carried out at the University of Wisconsin in Madison showed a “remarkable range of results in meditation practitioners,” including:

Testovi sprovedeni na Univerzitetu Viskonsin u Madisonu pokazali su „neverovatan raspon rezultata kod vežbača meditacije“, uključujući:

  • visok nivo aktivnosti u delovima mozga koji pomažu u formiranju pozitivnih emocija, kao što su: sreća, radost i samokontrola i
  • smanjen nivo aktivnosti u delovima mozga povezanim sa negativnim emocijama kao što su depresija, egocentričnost i nedostatak sreće.

Dodatno, primećeno je smirivanje područja mozga koje izaziva strah i gnev, kao i promena u delu mozga koji kontroliše sposobnost da se dostigne stanje unutrašnjeg mira čak i kada se suočavaju sa izuzetno uznemirujućim okolnostima.

An article ( http://www.mayoclinic.com/health/meditation/HQ01070) published in the online Journal of the Mayo Clinic states: "Meditation can give you a sense of calm, peace and balance that benefits both your emotional well-being and your overall health. And these benefits don’t end when your meditation session ends. Meditation can help carry you more calmly through your day and can even improve certain medical conditions. When you meditate, you clear away the information overload that builds up every day and contributes to your stress."

Članak ( http://vvv.maioclinic.com/health/meditation/HK01070 ) objavljen u online časopisu klinike Mayo, kaže:" Meditacija vam može pružiti osećaj smirenosti, mira i ravnoteže koji koristi, kako vašem emocionalnom blagostanju, tako i vašem sveukupnom zdravlju. I ove dobrobiti se ne završavaju kada se završi meditacija. Meditacija vam može pomoći da mirnije provedete svoj dan i čak poboljšate određena zdravstvena stanja. Kada meditirate, očistite se od preopterećenja informacijama koja se stvara svakog dana i doprinose vašem stresu."

Emotivne dobrobiti meditacije uključuju:

  • Postizanje nove perspektive o stesnim situacijama
  • Razvijanje veština da se nosite sa svojim stresom
  • Povećanu samosvest
  • Fokus na sadašnji trenutak
  • Smanjenje negativnih emocija
Otkrijte Nauku o dahu Istraživanja o našoj jedinstvenoj tehnici disanja Sudaršan Krija